Reflektorski teleskop je vrsta teleskopa koji sakuplja svetlost ogledalima, za razliku od refraktorskih teleskopa koji sakupljaju svetlost sočivima. Zbog niže cene ogledala, najveći svetski teleskopi su reflektorskog tipa, na primer svemirski teleskop Habl i teleskopi Kek. Nedostatak ovih teleskopa je potreba za kolimacijom. Reflektorski teleskop je teleskop čiji je cilj ogledalo (primarno ogledalo), a razlikuju se po položaju i svojstvima sekundarnog ogledala i drugih elemenata koji dovode svetlost u položaj povoljan za gledanje, snimanje (registraciju) ili spektralno i polarizovano. analiza svetlosti. Tako postoje Gregorijeve, Njutnove, Kasegrenove, Nasmitove, Riči-Kretjenove metode postavljanja. Reflektori su najveći teleskopi jer su ogledala optički i mehanički pogodnija, koriste se u infracrvenom, vidljivom i ultraljubičastom području, a na satelitima se koriste i za kreiranje slika izvora rendgenskih zraka. Najveće kompletno ogledalo je prečnika 8 metara, a mozaik-ogledalo sastavljeno od heksagonalnih elemenata je prečnika 10 m (Kek teleskopi na Havajima). Najveći satelitski teleskop je svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb), sa ogledalom prečnika 6,5 m. Nove generacije teleskopa koriste aktivnu optiku (delovi tankog ili mozaičnog ogledala pomeraju se servo polugama da bi podržale tačan oblik površine) i takozvana adaptivna optika (nehomogenosti u atmosferi se optički prate pre teleskopa, a njihov uticaj se u delićima sekunde kompenzuje malim fleksibilnim ogledalom postavljenim na putanji zraka). Osobine teleskopa su znatno poboljšane novim tehnikama detekcije (elektronski uređaj CCD, zapravo poluprovodnička fotografija) i kompjuterskom obradom slike, što takođe omogućava automatsko prikupljanje podataka. Kombinacija refraktora i reflektora (Šmitov i Maksutov dizajn) omogućava konstrukciju sa velikim vidnim poljem, što je pogodno za astrografe, a široko se koriste i kao telefoto sočiva.
Prikazani svi od ukupno 4 rezultata
