Kratak ogovor kako radi teleskop
Teleskop je alat koji astronomi koriste da vide udaljene objekte. Većina teleskopa i svi veliki teleskopi rade koristeći zakrivljena ogledala za prikupljanje i fokusiranje svetlosti sa noćnog neba.
Prvi teleskopi su fokusirali svetlost koristeći komade zakrivljenog, prozirnog stakla, zvanog sočiva. Pa zašto danas koristimo ogledala? Zato što su ogledala lakša i lakše ih je od sočiva učiniti savršeno glatkim.
Ogledala ili sočiva u teleskopu se nazivaju „optika“. Zaista moćni teleskopi mogu videti veoma nejasne stvari i stvari koje su zaista daleko. Da bi se to uradilo, optika — bilo da su ogledala ili sočiva — moraju da budu zaista velika.
Što su ogledala ili sočiva veća, teleskop može da prikupi više svetlosti. Svetlost se zatim koncentriše oblikom optike. To svetlo je ono što vidimo kada pogledamo u teleskop.
Optika teleskopa mora biti skoro savršena. To znači da ogledala i sočiva moraju biti tačnog oblika da koncentrišu svetlost. Ne mogu imati mrlje, ogrebotine ili druge nedostatke. Ako imaju takve probleme, slika postaje iskrivljena ili mutna i teško je videti. Teško je napraviti savršeno ogledalo, ali je još teže napraviti savršeno sočivo.
Objektivi
Teleskop napravljen sa sočivima naziva se refrakcioni teleskop.
Sočivo, baš kao u naočarima, savija svetlost koja prolazi kroz njega. U naočarima, ovo čini stvari manje mutnim. U teleskopu, čini da daleke stvari izgledaju bliže.
Ljudima sa posebno slabim vidom potrebna su debela sočiva u naočarima. Velika, debela sočiva su moćnija. Isto važi i za teleskope. Ako želite da vidite daleko, potrebno vam je veliko snažno sočivo. Nažalost, veliko sočivo je veoma teško.
Teška sočiva je teško napraviti i teško ih je držati na pravom mestu. Takođe, kako postaju deblji, staklo zaustavlja više svetlosti da prolazi kroz njih.
Pošto svetlost prolazi kroz sočivo, površina sočiva mora biti izuzetno glatka. Bilo kakvi nedostaci na sočivu će promeniti sliku. To bi bilo kao da gledam kroz prljav prozor.
Zašto ogledala rade bolje
Teleskop koji koristi ogledala naziva se reflektujući teleskop.
Za razliku od sočiva, ogledalo može biti veoma tanko. Veće ogledalo ne mora biti i deblje. Svetlost se koncentriše odbijanjem od ogledala. Dakle, ogledalo samo mora imati pravi zakrivljeni oblik.
Mnogo je lakše napraviti veliko, skoro savršeno ogledalo nego napraviti veliko, skoro savršeno sočivo. Takođe, pošto su ogledala jednostrana, lakše se čiste i poliraju od sočiva.
Ali ogledala imaju svoje probleme. Da li ste ikada pogledali u kašiku i primetili da vam je odraz okrenut naopačke? Zakrivljeno ogledalo u teleskopu je kao kašika: Preokreće sliku. Srećom, rešenje je jednostavno. Koristimo samo druga ogledala da ga vratimo.
Najvažnija prednost korišćenja ogledala je da nisu teška. Pošto su mnogo lakša od sočiva, ogledala je mnogo lakše lansirati i u svemir.
Svemirski teleskopi kao što su svemirski teleskop Hubble i svemirski teleskop Spitzer omogućili su nam da snimimo poglede na galaksije i magline daleko od našeg solarnog sistema. Lansiran u decembru 2021. godine, svemirski teleskop James Vebb, najveći je i najmoćniji svemirski teleskop ikada napravljen. Omogućiće naučnicima da sagledaju kakav je bio naš univerzum oko 200 miliona godina nakon Velikog praska.
Teleskop za decu i početnike teleskop-bm-70076-m
Credit: NASA/JPL-Caltech